Пазимо и покажимо (Наш утицај) Со земљи и светло свету
Матеј 5:13-14
26.01.2020.
Мада је текст који сам прочитао у Библији јако познат и за нас хришћане изузетно важан, ми данас нећемо чак ни начети његов значај, јер данашња порука ће – због породичног часа – бити кратка. Ипак, управо теме о којима смо говорили на овом породичном часу истичу потребу да сва ова питања, теме и проблеме које имамо и као црква и лично, посматрамо из угла овог библијског текста. Нпр. на породичном су, у извештајима, поменути наши дугови. Божија реч нас учи да „никоме ништа не будемо дужни“. То спада у тему овог текста. Говорили смо о регистрацији цркве, што представља један од начина уклапања и односа ове цркве према овом друштву; и то је повезано са овим текстом. Помињали смо добијање и поделу хуманитарне помоћи, не само члановима ове цркве, већ и људима око нас који су у потреби (као нпр. Дому за незбринуту децу, итд.), и то се дотиче теме „светла и соли“. Према томе, ово је јако актуалан и важан библијски текст и, ако Господ да, једном бисмо му требали посветити много више времена. Али, сада о њему само кратко. Нека библијска упутства које је Господ дао нама, његовим ученицима (хришћанима) за нас изгледају, или збуњујућа, или идеалистичка и недостижна, па су библијски тумачи често склони да, тумачећи таква упутства, оду у неку од крајности. Ови стихови спадају донекле у такве стихове. Тако, на пример, за неке тумаче ови стихови значе јасну потребу и апел да хришћани мора да се укључују у политичка збивања и друштвене токове. Другим речима – тврде они – хришћани морају да се баве политиком, да се укључују у политичке странке, да се пошто-пото укључе у рад државних институција и одатле делују на друштво. С друге стране, други тумачи снажно истичу како овај текст, заправо, говори о потреби да хришћани треба да живе светим животом, тј. да њихов живот БУДЕ свет, а да не треба да се укључују у политику и друштвене токове. Другим речима, они наглашавају да Христос треба да буде видљив у нашим животима, али да се клонимо друштва. Ако се сада поново вратимо нашој теми и ономе што је Христос рекао, да треба да будемо, Со земљи и светло света, имајући у виду ове две крајности, видећемо да прва крајност наглашава „земљу“ и „свет“, тј. друштво у коме живимо; док друга крајност истиче „со“ и „светлост“, тј. наш живот. Ја мислим да и једни и други имају у својим тумачењима и нешто исправно и нешто погрешно; и сматрам да је истина негде у средини. Јер, мислим да први нагласак (на укључењу друштво, политику и друштвене токове) преувеличава важност друштва, политике, напретка, итд., а занемарује светост хришћанског живота, хришћанске вредности, итд. Док други нагласак (на светом животу) преувеличава важност нас, хришћана, наше личне светости, наших властитих духовних вредности, побожности, итд., а занемарује њихову примену у друштву, у јавности. Међутим, Богу је стало и до нас и до друштва; не само до друштва или само до нас. Бог је тако волео овај свет да је дао свог Сина… Бог још увек воли свет и још увек настоји да га спасе и пружа му за то прилику. Међутим, док то чини, он користи нас које је већ откупио. Ми нисмо само „светло“; ми смо „светло света“. Нисмо само „со“, него смо „со земљи“. Кад је рекао да будемо „со земљи“ и „светло света“ Исус је једнако мислио и на со и светло (тј. на нас), и на земљу и свет, тј. на друштво. Заправо, сврха живота нас хришћана на овој земљи јесте управо то – да будемо со и светло овој земљи, друштву у коме живимо. Ми морамо да живимо тако да у себи негујемо и развијамо светост, божанске вредности, веру, морал, хришћанске ставове, али у исто време морамо настојати да те вредности буду видљиве у друштву у коме живимо; да буду на корист друштву. Немамо времена да ширимо ову тему, али поменимо само један пример, који је и данас био тема нашег породичног часа, а то је питање Закона о верским заједницама. Кад су неке цркве (укључујући нашу) подносиле захтев држави да тај закон промени или поправи, неки хришћани су нас оптуживали да ми не поштујемо власти. Међутим, то је управо супротно од истине. Настојањем да се неки закони поправе је управо помоћ властима, јер лош закони доводе до нереда у друштву, а не добри. Погледајте до чега је један лош закон о верским заједницама довео у Црној Гори, до огромних нереда, који још увек трају. Да не помињемо прогонства хришћана у Кини до којих је довео лош закон. Ко ће држави или друштву указати да ли су неки закон, нека пракса, неки друштвени токови добри или лоши, ако то неће учинити они које је Бог просветлио својим Духом и у које је уградио своје вредности управо зато да они буду „со земљи“ и „светло свету“? Није непријатељ државе онај ко се залаже да држава има добре законе, или ко укаже на ту потребу. Напротив, тај је највећи пријатељ државе и власти. Хришћани, ако су стварно прави, библијски, промењени Божијим Духом, морају и да буду светло и со и да настоје да то светло и та со продру тамо где су намењени – у друштво, у политику, у законе, у људске вредности. Можда ће то нешто и коштати, и сигурно хоће. Кад је Јован Крститељ рекао краљу Ироду: „Не можеш ти живети са својом снајом“, није прошао добро; Ирод му је одрубио главу. Кад један од првих баптиста у Енглеској, Томас Хелвис, написао књигу којом се залаже за једнака верска права свих у Енглеској (Тајна неправде), он се у тој књизи обратио директно краљу, тражећи од њега да гарантује једнака верска права свима. И он је због тога завршио у затвору, а касније био и погубљен. Да, бити светло и бити со може да кошта, па чак и живота. Али, ако хришћани одбију да буду светло и со, онда нема ко да то буде у друштву. Онда ступа на снагу оно што пише у другом делу 13. и у 15. стиху: „Ако со обљутави… више није ни за шта, осим да се избаци ван да је људи погазе“ (13б). Или: „Не пали се свећа да се стави под посуду, него на свећњак да засветли свима у кући.“ Ми једноставно морамо живети библијски, деловати про-активно и бити храбри, па шта кошта да кошта. Дакле, оно што нам овај текст поручује јесте: Пазимо на наше хришћанке вредности, развијајмо их у себи, тј. допуштајмо Богу да живи у нама и да нас мења, али и покажимо те вредности у друштву у јавности.