Како се ослободити вела?
Лука 24:13-35
03.02.2019.
Шта је то што људе заслепљује и сакрива им Христа, да не могу да га лично упознају? Или, шта је то што хришћане спречава да га боље упознају и да имају дубље заједништво с њим и једни с другима? И на прво, и на друго питање одговор је исти: то је – назовимо га тако – духовни вео, који је саткан од два непрозирна слоја. Један слој су чове-кове личне идеје о Богу и погрешна очекивања, а други неразумевање Божијег плана (тачније: неразумевање Божије речи у којој је тај план откривен). Извештај који смо прочитали – о двојици ученика који се, након Христове смрти, разочарани враћају из Јерусалима у своје село Емаус и не препозна-ју Исуса који им се придружује – представља сликовит пример овог вела погрешних очекивања и неразумевања Божијег плана. Пре него што погледамо детаље овога текста, још само да кажем раз-логе зашто сам се одлучио да данас проповедам о њему. Два су разлога. Први је тај што је данас Вечера Господња (или причест), а у овом тексту два пута се помиње да су ова двојица ученика препознали Христа кад им је поделио хлеб. Други разлог је једно јако важно Исусово указивање овим ученицима, које им је дао у облику критике, а то је да цео Стари завет – који су они иначе добро познавали – говори о Њему, а да га они, ипак, нису препознали. Стога је овај данашњи текст мени послужио и као увод у нови низ проповеди које желим да посветим Старом завету, с посебним фокусом на то како он најављује, обећава и представља Христа. Текст има четири под-целине које сам поделио и насловио на следећи начин: И. 24:13-16 Непознавање познаника, а говори о сусрету ученика и васкрслог Христа ИИ. 24:17-27 Може ли Свемогући да учини немогуће? Он се темељи на разговорy између ученика и Христа. ИИИ. 24:28-32 Хлеб који отвара очи, а говори о томе како су ученици коначно препознали Христа („у ломљењу хлеба“); ИВ. 24:33-35 Вест коју се исплати испричати пријатељима, а говори о томе како су ови ученици (путници за Емаус), кад им се Исус открио, схватили да је та вест толико важна, да треба одмах да је јаве осталима. И. 24:13-16 Непознавање познаника. Сусрет ученика и васкрслог Христа. Кад сам пре четири године био у Енглеској, посетио сам десетак црка-ва, и да бих направио неки мост или контакт са слушаоцима, у свакој цркви сам питао: „Да ли је неко од вас био у Србији?“ У већини цркава није се јавио нико. А онда, у једној цркви, на моје питање, један човек, у дну сале, је подигао руку и рекао: „Ја сам био.“ Онда сам ја упитао: „А где си био?“, на шта је он одговорио: „Па, у Београду, код тебе!“ Нема глупље ситуације од овакве – кад не препознате познаника. На жалост, мени се то чешће пута дешавало. Али, ево овде у Ев. по Луки видимо сличну ситуацију. Ученици не препознају Учитеља који је с њима провео три године. Мада у 16. стиху пише да је „њиховим очима било ускраћено да га препознају“, из остатка текста видимо који су прави разлози због којих га нису препознали. ИИ. 24:17-27 Може ли Свемогући да учини немогуће? Разговор ученика и Христа Иако у овом њиховом разговору има много занимљивих и важних детаља, ја ћу издвојити два за која сматрам да су за ову ситуацију најважнији. То је први део 21. стиха који открива погрешна очекивања ученика од Христа (Месије), и други, од 25-27. стиха, где Исус критикује ученике због њихове невере и неразумевања онога о чему говори цео Стари завет. 1) 24:21 Погрешна очекивања. У 21. стиху пише: „А ми смо се надали да је он Онај који ће ослободити Израиљ.“ Овим што су рекли, они су признали да су њихова очекивања била политичка и људска, а не божанска и духовна. Ко је њима рекао да треба да се надају то што су се они надали? Нико. Где то пише? Нигде. Чак и текстови који говоре о Израиљу као примаоцу обећања говоре о њему више као о симболу и средству преко кога ће доћи испуње-ње, а не као о једином примаоцу испуњења. Ако су ови ученици веровали да је Стари завет (који су они једино имали) Божија реч – а веровали су – зашто онда нису допустили да та Божија реч формира њихове наде, а не да њихове наде формирају њихове националне и политичке идеје? Пример ових ученика (али то није само њихов случај), како су они приступали Светом писму и како су га разумели, је типичан пример погрешног људског, егоцентричног приступа Светом писму (које је у скла-ду с пословицом: Што је баби мило, то јој се и снило!). Много хришћана чита Свето писмо, не у намери да оно утиче и обликује њихову веру, ставове и карактер, већ га читају с подсвесном намером да у њему нађу потврду својих ставова, предрасуда и идеја; било политичких, било моралних, било духовних. Пре пар дана звао ме човек који ми је тврдио како су библијски исправна, и за људско здравље важна, нека правила јоге по којима човек треба да по снегу иде бос. Тако је и он ишао бос све негде до 10. јануара. Додуше, посмрзавали су му се зглобови на ногама, па сад не може да хода, али он, ипак, тврди да је то библијски! Нажалост, има и озбиљних библијских коментатора који тумаче неке текстове све док – како они мисле – не „докажу“ да је њихов став о нече-му исправан. Ми често Библију читамо кроз наочаре своје културе, традиције, историје, кроз наочаре онога што смо чули и научили од својих предака, оми-љених књига, писаца, вођа, итд. Зато се морамо суочити с овим о чему говори одељак од 25-27. стиха, а то је Исусова снажна критика таквог приступа Библији. 2. 24:25-27 Познавање, али неразумевање Писма. У 25. стиху пише: „…о како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли.“ Исусов снажни нагласак да је било потребно и важно да ови ученици исправно верују у оно што пише у Старом завету, додатно је наглашен и раније, у 6. и 7. стиху, где се анђео на његовом гробу обраћа женама и каже им да: „Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде распет и да трећег дана васкрсне“. Исус, заправо, каже овим ученицима: Неразумни сте зато што то нисте разумели, а у Старом завету то јасно пише. Уместо да се фокусирате на значење које је Бог дао својој речи, ви сте се фокусирали на своја властита очекивања и схватања Божије речи. То је суштина Исусове критике. Приметите у речи „требало је“. Она је овде наведена у облику питања: зар није требало? Лингвисти то зову – реторичко питање, што значи да је то питање на које је одговор јасан; у овом случају, он гласи: Да, требало је. У Еванђељу по Луки, та мала реч1 се појављује 18 пута2. У оригиналу, њено значење је много снажније него наша реч „требати“. У њој постоји призвук нужности, снажне обавезе, велике потребе, и сл. Другим речима, Исус каже овој двојици ученика: Момци, ви сте пропустили нешто страховито важно. Заправо, ви сте цео Стари завет погрешно разумели. За Јевреје, погрешно разумети Стари завет, значи погрешно разумети све. Јер, у Старом завету је било све: целокупна њихова култура, историја, па чак и целокупно људско знање. Стари завет је укључивао и образовни систем. Значи, и њихово образовање је било промашај. Зашто? Зато што је Стари завет књига најаве и обећања неких догађаја од којих зависи опста-нак целог света. Онај ко у Старом завету не препозна те догађаје, он је промашио његову целокупну суштину и сврху. Управо Стари завет – књига коју су ови ученици редовно читали и слушали – представља васкрсење као по-уздан и очекивани догађај и врхунац Божијег плана. Ипак, ова двојица, и поред тога што су све то читали, нису схватили да Исус треба да умре, васкрсне и тако победи смрт. Јевреји јесу очекивали Месију, али оно што они нису исправно разумели, јесте да Месија не треба да буде земаљски, политички вођа, владар једне снажне, јеврејске државе, већ владар универзума. Нису схватили оно главно – да ће Месија доћи као Слуга који трпи, да ће морати да прође кроз огромне патње и смрт, о чему Стари завет јасно говори у Псалму 118, Исаији 53, и другде. Зато, овај текст покреће изузетно важна питања за хришћане, а то су: (1) Како читамо Божију реч: истражујући је, са разумевањем, повезујући ствари у њој на исправан начин, онако како их Бог повезује; да ли је чита-мо редовно и систематски; или је читамо селективно делимично, повремено и онако како нама највише одговара, како не бисмо морао да мењамо своје старе, погрешне навике… Друго питање је повезано с претходним и оно гласи: Да нисам ја нешто пропустио или пропустила… или погрешно разумео или разумела, и то због властитог немара и површности. Треће питање гласи: У каквог Бога ја верујем? Јер, иако су Јевреји читали Стари завет, који говори о свемоћном Богу и тог Бога називали својим, ипак, у пракси нису веровали да он може баш све. Нису веровали да може да буде Бог и Спаситељ 1 На грч. она гласи деи или едеи. 2 Боцк 1996: 1893. свих народа, већ само бог њихове нације. Веровали су у малог, племенског Бога. У каквог Бога ми верујемо? Може ли наш свемоћни Бог да учини немогуће? Наравно, Господ је рекао и то да ће од свакога тражити онолико колико је коме дао, не више (Лк. 12:48). Али, често пута, ми ову божанску истину користимо као изговор за властиту неспремност и површност код проучава-ња Светог писма. Не смемо занемарити јасно библијско учење о потреби духовног раста и напретка. Можда ми је сада дано мало, али Божија реч, такође, истиче: „Чезните за већим даровима“, „тражите и наћи ћете“, „ко тражи, налази“, итд. Поред тога, ми смо запечаћени Светим Духом, а он је Дух истине који ће нас „упутити у сваку истину“ (Јов. 16:13). Он ће нас упутити у истину само ако је ми тражимо и истражујемо. Он не улива истину у нашу главу и срце у виду готовог производа или еликсира истине, већ нас у њу „упућује“ (или „уводи“) док ми улажемо труд, истражујемо је и молимо се да је разумемо. Израз „од Мојсија… до пророка“, у 27. стиху, истиче како се истина о Христу налази се у целом Светом писму. Зато је Исус ову двојицу ученика провео кроз цео Стари завет – који је тада представљао цело Свето писмо – и протумачио им све оно што се односи на њега. Овај, и многи други стихови у Новом завету, говоре нам о важности проучавања Старог завета за нас хришћане. ИИИ 24:28-32 Хлеб који отвара очи. Просветљење кроз заједнички оброк Трећа целина у овом тексту говори о тренутку кад су се овим ученици-ма отвориле очи; кад им је спао вео са духовних очију. За тај тренутак значајне су две ствари. Прва, да је он наступио након јасног, темељитог и целовитог излагања Божије речи. И друго, то је тренутак када су се ови учени-ци ослободили од својих личних предрасуда и идеја, које су их бациле у депресију, и када су се фокусирали на Христа, који им најпре тумачи реч, а затим нуди хлеб. Овај тренутак није Вечера Господња. Овде нема ни вина, ни изгова-рања речи типичних за Вечеру Господњу. Ипак, ово јесте тренутак обнове заједништва с Христом, које је утемељено на поновном схватању његове смрти и васкрсења. Наравно, Исус је све то водио тако да до овог тренутка дође. Он се зато и прикључио овој двојици, док су се, дубоко разочарани, враћали кући у Емаус. Зато се он код овог оброка чак понаша као домаћин и сâм узима хлеб и даје им га; само да би се њима отвориле очи. Ипак, он је цело ово путовање осмислио и водио као једну дубоку, библијску лек-цију, лекцију из које је требало да схвате како ће и касније, кад он више не буде с њима телесно, моћи да имају исправно разумевање Њега и Њего-вог дела и да доживљавају радост. То ће бити могуће на два начина – ако буду пажљиво истраживали Писмо и схватили како оно цело говори о Њему; и ако их то окрене ка Њему, да из његове руке очекују и приме свој свако-дневни хлеб. Све то укључује ослобађање од својих личних предрасуда о Христу и спремност да прихвате Његове идеје које су јасно изложене у Светом писму, и да буду у блиској заједници с Њиме и са ближњима, на шта указује овај заједнички оброк. Вечери Господњој исправно приступамо онда кад је она кулминација нашег темељитог истраживања и упознавања Христа и његовог дела у његовој речи. Онда нам хлеб и вино отварају очи. ИВ. 24:33-35 Вест коју се исплати испричати пријатељима. Извештај ученицима Овај текст завршава тако што се ови ученици – након што су схватили Божију реч која им је отворила духовне очи – одлучили да се врате и да све то кажу и другима. То нам говори како исправно схватање Христа и Божије речи утиче на евангелизацију и мисију. Утиче тако што ми желимо и постајемо спремни да ту вест поделимо с другима. Не жалимо труда. Спремни смо да одмах кренемо. Како је то с нама? Да ли смо спремни да уложимо труд, да поднесемо жртву да и други чују? Ако добро разумемо Божију реч, требало би да будемо. Стоји ли још увек какав вео на твојим очима. Ако постоји, схвати да се овде, управо сада, налази Христос који је спреман да иде с тобом до твог Емауса, да ти тај вео скине; вео непознавања Бога, због непознавања његове речи; вео предрасуда и брига које те фрустрирају… Постоје само два, једноставна, начина да тај вео спадне – удубљивање у Божију реч и лични сусрет са Христом.